Врлина и вештина

ОХРИДСКИ БИСЕРИ РИСТЕСКИХ И ПОРОДИЧНА ТАЈНА ЊИХОВОГ ПРАВЉЕЊА
Драгоцени накит од рибље крљушти
Одумиру стари занати, проређују се прави уметници у њих посвећени, све преплављују ђинђуве са Далеког Истока које бљују огромни прекоокеански бродови и разносе шверцери опште праксе. И тамо где опстају, стари мајстори с тугом гледају како их сенилни варвари глобалног номадизма срозавају у локалну егзотику, фолклор и туристичко-циркуску атракцију. Изузетака, срећом, има. Охридски бисери, на пример, и готово алхемијски начин њиховог прављења. О томе нам говори Благоја Ристески, млади врхунски мајстор из једне од само три тамошње породице које се тиме истински и предањски баве

Пише: Слободан Клисински

Не зна се поуздано ко је први почео да правећи охридски бисер имитира природу, али је сасвим поуздано да ова вештина, испрва љубоморно чувана, ниче средином XX века. Већ 1954. слава накита израђеног у тамошњим малобројним радионицама достигла не само тадашњи југословенски већ и међународне оквире.
Данас се производњом бисера баве само три охридске породице, а једна од њих, фамилија Ристески, главну реч у овом послу препустила је младости. Бисер, као симбол Охрида, баш као и прелепи накит који га додатно оплемењује, сада се не може замислити без Благоја Ристеског, мајстора и пословног човека надомак тридесете.
Блаже и његов брат још се ослањају на искусно око и руку оца Павла, а ни он не крије да га је послу са бисерима научио његов отац, чији су алати и данас основни инвентар у њиховој радионици. Тако ће, каже, бити и кад Благојев син, сада само слађушни клинац, стаса до занатлије или уметника, свеједно како сврставали посао око бисерног накита јер оштре границе и нема.
Стара арапска изрека вели: „Кад Божја киша падне на добру земљу, рађа се жито, кад падне на море, рађају се бисери!” Лепо за легенду, али далеко од стварности! Бисер настаје у унутрашњости шкољке, као њена реакција на зрнце песка или неку другу страну честицу која је упала у њену љуштуру. Зрнце песка током времена бива обложено фином седефастом материјом (комбинацијом карбоната и протеина) коју шкољка лучи, како би спречила да је страно тело оштети. Само двадесетак врста шкољки, од више хиљада њих, могу да створе такав драгуљ.
Природни бисери се у данашње време срећу врло ретко и веома су скупи. Срећом по „обичан свет”, Јапанац Кокичи Микимото је 1896. патентирао начин за убацивање ситних честица у љуштуре шкољки. Потом су шкољке враћане у воду, па после извесног времена поново вађене, али онда са оформљеним бисерима. Сада у свету постоји више хиљада фарми на којима се добијају култивисани бисери.

А НА БАЛКАНУ JE СВЕ ДРУКЧИЈЕ

– Охридски бисер није скупоцени дар шкољке, него плашице, биолози тврде најстарије рибље врсте у Охридском језеру. Од крљушти ове сивкастоцрне неугледне рибице, дугим кувањем, по опробаној рецептури, добија се оно што овде зовемо „имулзија” – прича нам Блаже. – У дедине казане стане око 700 килограма крљушти, чак читава тона, а пажљивим кувањем и мешањем на крају процеса добија се пар десетина килограма „имулзије” чија је конзистенција најсличнија пудингу. И то је тек прва фаза настанка наших бисера.
Следи избор најлепших зрнаца седефа узетих са праве шкољке и дуготрајно лакирање у много слојева. Њихов број, периоди сушења, али и „зачини” који се додају, породична су тајна. Од тога зависи не само величина сваког комада охридског бисера већ и чврстина његове структуре и, пре свега, његова боја. Подсећамо, реч је о украсу.
– Бисери имају такозвану основну и преливну нијансу. Преливање боја настаје услед одбијања беле светлости на седефним слојевима између карбоната и протеина. Што су тањи карбонатни слојеви, лепши је сјај бисера. Импозантна је разноликост боја овог драгоценог украса: бисери могу бити бели, са беж, наранџастим или љубичастим одсјајем, бледоружичасти, зеленкасти, модроплави, сребрносиви и црни – објашњава Блаже. – У Европи су вековима на високој цени бели и ружичасти, округли бисери, правилног облика. Африканци и Арапи највише цене жућкасте и златасте, Азијати модроплаве и сребрнасте, а охридски бисер може да задовољи сваки укус, иако је изворно дугуљастог облика.
Ристески чува породичне тајне, али своје не крије. Признаје да је за њега готов, савршени охридски бисер тек почетак уживања у послу.
 – Уградња бисера у комад накита за мене је прави изазов. Када успем да идеју из маште преточим у прстен, брош, привезак, наруквицу или огрлицу, обузме ме неописива радост. Први испит сваки нови комад полаже пред члановима породице. Они су увек ту, и као жири и као саучесници, али нема сукоба интереса, нити компромиса са штанцовањем великих серија. Накит вреди само уколико је јединствен и непоновљив за онога ко га носи. Недопустиво је да се бисер купује из грозда истих огрлица или наруквица окачених о клин или канап – каже Блаже.

НЕМАШТИНА САВЕЗНИК ШАРЛАТАНА

Знамо да говори о оним далекоисточним продуктима – пластичним перлицама префарбаним седефастим лаком за нокте – што су увелико део свакодневне уличне понуде на кеју или охридској пијаци, где их неуким и лакомисленим туристима уваљују ситни шверцери опште праксе.
– Људи се у немаштини сналазе свакојако, па и на овакав јефтин „бисерни начин”. То што седефни лак отпада већ при првом паковању, ретко ко од тих купаца примети. А кад са оваквим сувениром отпутују, то више никоме није ни важно – каже Ристески.
Охридски бисер фамилије Ристески нераскидиво је повезан са древним градом и језером, али се посао разгранао и до Скопља, Београда, Софије и других престоница широм Балкана. И непрекидно се грана. Истина, потпуна забрана риболова на језеру, која укључује и плашицу, отежава им набавку основне сировине и упућује их на Дрим, у коме је има мање, али ипак не брину за будућност.
Блаже тврди да се од овог посла може пристојно живети. Не крије да је тренутно на тржишту цена ситнијих бисера пречника 6-8 милиметара око 15 евра.
 – Накит је, наравно, скупљи, али није неприступачан, па тако масивна девојачка огрлица у Охриду кошта око 150 евра. Комплети су вероватно прилично скупи за просечног купца, али нека им за утеху буде и податак да светски драгуљари за огрлицу од црних бисера, од којих сваки има најмање 12 милиметара у пречнику, али и „педигре” (документовану причу о ранијим чувеним власницима), на аукцијама постижу цену и од милион долара – закључује наш саговорник.

***

Предања и виђења
Многи не знају да су бисери најстарији драгоцени накит. Прво писано сведочанство о њима је древна сумерска глинена табла из 2300. године старе ере, на којој се бисер описује као „рибље око”. Стари Грци су их називали „Афродитине сузе радости” и веровали да је то Месечева светлост заробљена у капи росе. У традиционалној кинеској култури бисер представља бесмртност или бесконачно обнављање живота. Индијске легенде описују бисере као плодове са чаробних бамбуса који расту на „стазама богова”. Према староиндијским Ведама, бисери продужавају живот. Веровало се да пружају заштиту ратницима, који су их пред одлазак у бој постављали на своје штитове као амајлије.

***

Магичност
Древне легенде бисерима приписују и магична љубавна својства. Историчари тврде да их је користила Клеопатра, волшебно их растворивши у вину, да би освојила Марка Антонија. Лепа Роксана, персијска принцеза, на дан венчања са Александром Македонским поклонила му је бисерну огрлицу како би у њему још јаче распламсала љубав.
Бисери симболизују и чистоту, невиност, скромност, искреност, верност, радост. Верује се да то и доносе онима којима их поклањате. Носе се на венчањима, али и у другим приликама. Дају допунску елеганцију префињеној вечерној хаљини, чине неупоредиво свечанијим све коктел-хаљине, као и чувену малу црну хаљину, а радо их носе и пословне жене уз своје свакодневне комплете.